ZNAKOVI PORED PUTA - Ivo Andrić

• Format: 13 x 20cm
• Obim: 648
• Povez: Tvrd
• Pismo: Ćirilica
• Godina: 2022

Reč je o zapisima meditativnog karaktera, pažnje vrednoj prozi fragmentarne prirode u kojoj je pisac savremenik svome delu i svojim razmišljanjima, i u čijem se literarnom pletivu jasno ogleda Andrićeva iskustvena i tvoračka nit. Budući da je prve prozne forme nalik znakovima počeo da piše kao mladić od svega osamnaest leta, pisac ih za života povremeno objavljuje u dnevnim listovima i časopisima, vođen pre tematskom usaglašenošću vlastitih pribeleški, negoli hronologijom njihovog nastajanja. Recimo i to da se Znakovi pored puta objedinjeni u knjizi kakvu danas poznajemo prvi put pojavljuju u posthumnom izdanju Andrićevih Sabranih dela iz 1976. godine.

Ivo Andrić, svetski putnik, diplomata visokog ranga, široko obaveštena persona enciklopedijskog znanja, a najpre čovek od pera, prizvan da živopisne minjone svakodnevice utka u autentično literarno tkanje, sabrao je pod svoje knjiške korice mnoge i premnoge impresije koje nisu našle mesta u njegovim drugim delima, najpre zbog fragmentarne prirode koja im je svojstvena, a potom i zbog sažete forme u kojoj je pisac, vešto i u najkraćem, oduvek umeo da uputi snažnu poruku čitaocu. Putujući, službujući i tamnujući, promišljajući o stvarima i prilikama sa kojima se susreće, Andrić bez prekida i zadrške beleži utiske i uzuse, naravi i običaje, ispisujući šarolik meditativni brevijar među listove svojih svezaka i beležnica. Na ovaj način uspeva da stvori dragocen zabran iskustava i doživljaja koji nipošto nisu opterećeni hronologijom niti mestom nastanka, koliko piščevom željom da se prikažu kao jedno opšte, obezličeno iskustvo koje Andrić najčešće lišava subjektivnih značajki, ne bi li ono poslužilo svakom čitaocu i svakome čoveku kao univerzalna pouka.

Svesni ove činjenice, priređivači Andrićevih dela sabrali su pomenute meditativne zapise oko najvažnijih tema koje su pisanju bile povod, te tako danas čitamo Znakove pored puta okupljene oko sledećih celina: Nemiri od vijeka; Za pisca; Slike, prizori, raspoloženja; Nesanica i Večiti kalendar maternjeg jezika. Čudesni svet njihovih verističkih pribeleški krase razmišljanja o životu i filozofiji, o umetnosti, pisanju, ljudima i prilikama, zbivanjima, kulturama i predelima. Svaki je književni prozrak slika ličnog doživljaja viđenog pažljivim okom iskusnog beležničara koji je zapisujući misli, sudove, pribeleške i crtice, nastojao da zanavek sačuva proživljeni trenutak i nadošli utisak, kako bi svoju domišljenu i zaokruženu misao ponudio budućem čitaocu koji čeka u nekim posve novim vremenima i drukčijim prilikama. Recimo i to da je, s godinama, sada već iskusnim pogledom unatrag, izvesne zapise Andrić misaono preoblikovao, svodeći tragove ličnog na sasvim opšte, depersonalizujući pojedine meditativne fragmente kako bi oni iznova postali subjektivni i lični u času susreta sa onima koji će u njima tražiti zrnce istine i vrelo mudrosti.

Po slovu savremenog životnog zakona i novoga vremena, u kome fragmentarna forma ubira simpatije čitalaštva na razne pojavne načine, Andrićevi Znakovi pored puta ukazuju se kao pažnje vredno i neophodno štivo, zaumno dubok iskustveni doživljaj čoveka i pisca u kome se očituje univerzalna ljudska potreba da sazna i da spozna, da domisli i preispita, da ostavi za sobom traga da ne zaluta, da se ne stopi i ne izgubi, da ne potone u besmisao i u bezličje. U bučnoj dinamici postojanja, u kojoj dnevna strka sapinje svaki pokušaj promišljanja i tihovanja, Andrićevo meditativno raznomislije u dobroj meri je poziv da preispitamo vlastite znakove koji nam usput promiču, da se osvrnemo za onima koje su netragom nestali, da dozovemo u sećanje one koje smo nehajno propustili, te da označimo i pribeležimo one koji nas tek očekuju i koji nam dolaze.  U potrazi za njima, mnogi će pronaći sebe, ili makar svoju misao o životu i smislu koja se ustrašeno prićutala pod teretom svakodnevice.