BOŽANSTVA SLOVENSKE MITOLOGIJE

Na temelju prvog pisanog traga koji se odnosi na slovensku mitologiju, a datira iz 6.veka u spisima vizantijskog istoričara Prokopija, kao i radova drugih istoričara i antropologa, možemo predstavti najmoćnije bogove starih Slovena.

PERUN

Na osnovu pronadjenih mnogih tragova imena Perun može se pretpostaviti da je kod brojnih slovenskih naroda vrhovni bog bio Perun. To je bog groma I neba, uništitelj I razoritelj kome su pripisivane moći i uticaj na prirodne nepogode,

Sa druge strane, Perun je zaštitnik pravde koji kažnjava zle i neposlušne i zatvara im nebeska vrata.Kažnjava on i krivokletnike još dok su živi, a za izvršenje kazne najčešće koristi munju. Vezuje se i za vatru I vatrene životinje ( zmaj i vatreni petao).

Perun slovi I za borca protiv suše, jer je zahvaljujući svojoj ženi Dodoli imao uticaja na kišu. Nakon dolaska hrišćanstva njegovu ulogu preuzima Sveti Ilija.

SVAROG

Svarog je slovenski bog Sunca koje daje životnu toplotu kao i bog kućnog ognjišta (koje je zamena za Sunce). Njega su svi Sloveni smatrali "prepunim slave i božanstva" jer upravlja nebom koje je iznad i izvan svega.

Sloveni su u njegovu čast ritualno stavljali na ognjište hrastov badnjak jer je vreme Svaroga padalo u vreme Badnje večeri. Kipovi Svaroga su izradjeni u sedećem položaju, a u rukama je držao dva žezla sa figurom sunca na svakom.

Interesantno je da se kod Srba ovaj bog zove Dabog koji je u toku dana, kada nosi Sunce preko neba,dobroćudan ,a zastrašujući u toku noći kada vodi Sunce kroz podzemlje.

VELES

Ovo je zemaljsko božanstvo, slavljeno u vreme setve i žetve, zaštitnik stočara i ratara, ali je poznat i kao bog podzemlja koji živi u korenju drveća. Njemu su pripadale duhovne sile kao što su zmajevi i ale.

Krajem godine,zimi su se održavale svetkovine u njegovu čast, a i danas su kod mnogih slovenskih naroda ostali koledarski običaji. Maskirani mladići idu selom, pevaju pesme I obilaze domaćine, a dobijene poklone prinose bogu Velesu, čime osiguravaju sreću i bogatstvo za tu godinu.

Postoji priča da je Velesa u hrišćanstvu zamenio arhangel Mihailo koji se slavi kao zaštitnik stoke i stočara i koji jedini može da otera vukove.

SVETOVID

Postoje pouzdani istorijski podaci iz IX veka, a I veliki srpski praznik Vidovdan koji ukazuju na to da je Svetovid bio vrhovni bog Srba. U XIX veku otkrivene su ruševine velelepnog hrama, izradjenog od drveta, sa statuom Svetovida.

Kip Svetovida je imao četiri glave, postavljene tako kao da Svetovid gleda na sve četiri strane sveta, da je on božanstvo koje sve vidi I sve zna. A Svetovidov praznik se slavio u vreme sakupljanja letine i njemu u čast žrtvovane su životinje.

Prihvatanjem hrišćanstva Svetovida je zamenio Sveti Vid koji se slavi 28.juna i poznat je kao Vidovdan.

STRIBOG

Kao što smo već istakli, brojni indoevropski narodi imaju pretke medju starim Slovenima, pa su neki od njih stvarali svoja posebna božanstva. Bog Stribog je božanstvo u istočnoslovenskoj mitologiji.

Svi vetrovi smatrani su njegovim unucima. Njegova kultna drvena statua pominje se medju kipovima koji su stajali na bregu u Kijevu, gde su pronadjene I statue Peruna, Horsa I Mokoša. Zamišljan je kao starac koji drži rog u rukama I njime budi vetrove, svoje unuke.

MOKOŠ

Mokoš je boginja poznata I kao Boginja Majka, jer je bila zaštitnica žena,ženskih poslova,porodice i braka, pa je pored hramova, i kuća bila kultno mesto ove boginje.

Ona pomaže i porodiljama, štiti njihovu decu i pomaže im da očuvaju dobar brak.

Mokoš je bila i zaštitnica ovaca i njihovog runa. Sloveni su verovali da je ona, zajedno sa Svarogom, zaslužna za stvaranje ljudi i povezana sa belom pčelom, svetom životinjom Slovena.

DABOG

Dabog, a kod nekih naroda i Dajbog, Dažbog, Daždbog, je slovenski bog koji daje život Zemlji, jer je istovremeno bog Sunca (sunčeve toplote) i kiše koji su najvažniji uslovi za opstanak ljudi. On je istovremeno i bog podzemnog sveta i rodonačelnik Slovena (ljudi).

Veruje se da je Dabog „najstariji sin” Svaroga, pa ga zato još nazivaju i Svarožić. Pretpostavlja se da je Dajbog ili Dabog plemenski bog Srba, bog kome su najviše poklonjeni i od koga očekuju zaštitu.

LADA

Evo I jednog ženskog božanstva, Lade, slovenske boginje ljubavi,lepote i plodnosti. Opisivana je kao devojka duge zlatne kose u koju je često upleten i venac klasja.

U čast Lade su vršeni rituali koji su se odnosili na sklapanje braka, a poznati kao ladarice, održavanom na praznik Svete Trojice, o kojima je pisao I Vuk Karadžić. I preskakanje vatre je ritual u čast boginje Lade, a trebalo je da štiti od zlih sila.

Kliknite ovde da posetite našu kategoriju proizvoda o slovenskoj mitologiji