ĆILIM - neodvojivi deo srpske tradicije

ĆILIM - neodvojivi deo srpske tradicije
 22.10.2021.

Tradicionalni srpski ćilimi su vredno porodično nasleđe. Oplemenjuju i ukrašavaju svaki prostor, dajući mu toplinu i jedinstven element bogate srpske tradicije.


Nekada sastavni deo srpske kuće i dnevnih boravaka, a danas uspomena na istoriju i sate upletene u njih. 

 

Upoznajte ćilim

 

 

Šarena prostirka na podu ili okačena na zid gostinjske sobe, koja se još uvek može videti u pokojem seoskom domaćinstvu, posebno na istoku Srbije, nosi posebno ime - ćilim.

 


Došavši sa Islamom, kao sastavni deo njegove religijske osnove, ćilim i danas predstavlja pravi atikvitet i uspomenu na vreme vladavine Turaka na ovim prostorima.

 

 

Šta je ćilim?

 

 

Ćilim je termin nastao od turske reči “kilim” ili “kelim” što znači prostirka ili prekrivač. Prepoznatljivo se izrađuje od vune na način kojim se oslikavaju različiti ornamenti, iako se danas izrađuje u kombinaciji vune i sintetičkih vlakana. Zbog specifičnog načina tkanja, ćilim je “oslikan” obostrano.

 

 

Kako se razvijalo ćilimarstvo u Srbiji?

 

 

U Srbiji, period ćilimarstva bio je od 19. do sredine 20. veka, kada su se razvijali posebni ćilimarski centri, koji su prema geografskom položaju i izrađivali različite ornamente na ćilimima. 

 

 

 

Godine 1902. u Pirotu je osnovana Zadruga ćilimarki, za koju je sama kraljica Draga Mašin nabavljala materijal, davala kredite i obezbeđivala plasman. Imala je do 1300 članica i za kratko vreme pirotsko ćilimarstvo dovela do pijadestala. To je doba kada je pirotski ćilim bio statusni simbol, na dvoru Obrenovića a kasnije Karađorđevića.

 

 

Kako se tkaju ćilimi?

 

 

Ćilim je predstavlja estetski deo domaćinstva. Ono što su danas tepisi i podne asure, to je nekada bio ćilim. On je bio i simbol prestiža, pa je tako u bogatim kućama vlastelina ukras poda bio ćilim bogat posebnim bojama i ornamentima.

 


Vizualno, sam ćilim deli se na centralno polje i borduru koja ga uokviruje. Uža, unutarnja bordura naziva se ‘’ćenar’’.

 

 

 

Svaki od navedenih kompozicionih celina ima specifične ornamenate. Tehnika izrade ćilima razlikuje se od tepiha po tome što ćilim predstavlja ravno tkanje, koje se izvodi po principu osnove i potke, dok se tepih izvodi tehnologijom čvorovanja. Zanimljivo je da su principom vertikalnog razboja rađeni i ćilimi u praistorijskom Egiptu.

 


U nekim delovima Srbije, i danas se tako tka.

 

 

Svaki ćilim je unikatan i neponovljiv. 

 

 

Tehnika tkanja je po sebi jednostavna, ali je samo tkanje jako teško i dugotrajno i uključuje nekoliko nezavisnih zanata za šta su zadužene prelje.

 

 

Nakon toga sledi bojenje vune koji je izuzetno skup proces jer se radi prirodnim bojama i to rade tzv “bojadžije”.

 

 

Zatim, montira se razboj koji se, kada je to bilo potrebno, pravio namenski. Kada je razboj postavljen, na njega su se natezale osnove od pređe, i nakon dobro obavljene pripreme, kretalo se sa tkanjem.

 

 

Izbor ornamenata na ćilimu definiše geografsko poreklo.



Svi ćilimi koji su u našoj ponudi su ručno rađeni i zato su mala odstupanja u dimenzijama i bojama uobičajena što će svaki ćilim učiniti unikatnim. 

 

 

Ćilim čuva tajne mitova i verovanja

 

 

Kako je sam process tkanja izuzetno dug, tkalje su svoj rad oplemenjivale pričama i verovanjima čime su još vise davale na vrednosti ovom ručnom radu. One su na taj način gradile specifičan jezik ornamenata, koji su vremenom prerasli u kanon.

 


Izgled ćilima uređivao se tako da grade jedinstvenu priču.

 


Nije retko sresti ćilim sa motivom ‘’svekrvin jezik’’ koji prikazuje procvetali kaktus, koji je duhovita devojka donosila u miraz i poklanjala svekrvi. Tu su i ‘’poslužavnik’’, ‘’ružica’’, ‘’tišlajfer’’ i td. 

 

 

 

Za ćilim se često kaže da nudi drugu vrstu istorije. On je u nekim kulturama “sveti” prostor doma, uređen po principima “četiri svete planine, četiri velika mora, četiri strane sveta, četiri godišnja doba”. Neretko se čuje da je ćilim je “intimni prostor hrama za Muslimane, a ogledalo neba za sve ostale”.

 


Za kraj, kratak kurs tumačenja: Svaki motiv na ćilimu ima svoje značenje. Tako, “vraško koleno” je solarni simbol nalik svastici, “drvo života” – drevni simbol božanske prirode predstavljen raskošnim plodovima, izlaže se na zidu sa korenom “prema nebu”, motiv ‘’karakačka’’ je drevni simbol boginje majke, simbol fertilnosti i predstavlja figuru žene sa rukama na kukovima.

 

 

U našoj web prodavnici možete pronaći raznovrstan izbor ćilima raznih dimenzija i boja. Posetite serbianshop.com i pronađite ćilim koji će upotpuniti vaš dom

Prijava na newsletter

Prijavite se na Serbianshop newsletter i obezbedite 10% popusta.

Pročitajte našu Politiku privatnosti.