KAKO SE SLAVI SLAVA KOD SRBA?

Gde je Srbin, tu je slava, jer, kako je Vuk Karadžić zapisao ,,Svaki Srbin ima po jedan dan u godini koga on slavi, i to se zove krsno ime, sveti, sveto, i blag dan. Domaćin se stara i pripravlja za cijelu godinu kako će i s čim će proslaviti krsno ime.“

Krajem oktobra u Srbiji počinje sezona slava i traje sve do početka maja. Ovaj običaj proslavljanja krsne slave, jedinstven u celom svetu, naš narod neguje više od sedam vekova. To je obred koji povezuje religijsko i društveno, jedan dan u godini kada skoro svaka porodica pravoslavne veroispovesti slavi sveca za kog veruje da je štiti i da će joj obezbediti blagostanje. Tada su svi ukućani na okupu kako bi uz drage ljude, rođake, prijatelje i komšije uz slavsku gozbu odali čast svom svecu zaštitniku.

Ovaj, za Srbe karakterističan praznik, jedan je od retkih koji su se održali još od paganskih vremena. Nekad su se slavili bogovi, danas sveci. Običaji se zaboravljaju, neki se dodaju „u hodu, neki zaboravljaju, ali hrišćanski principi su temelj ove svetinje.

U Srbiji se najbolje održao, mada su istorijske okolnosti i moderno doba uticale na način na koji se slava proslavlja i doživljava. Krsna slava doživljavala je različite transformacije shodno vremenu u kojem se živelo. I teolozi i etnolozi pozivaju na povratak skromnosti u obeležavanju slave, poštovanju najvažnijeg, sa više posvećenosti veri i svecu, uz očuvanje sabornosti sa najbližima.

A kako treba slaviti slavu?

Odgovor na ovo pitanje proističe iz poznavanja smisla, suštine krsne slave i njenog nastanka. To je porodični obred u slavu svetitelja, porodična molitva zahvalnosti za sve što krsni svetitelj radi za vas i porodična molitva da vas svetitelj zaštinik blagoslovi na njegov dan, da vam u svemu u domu i porodici dobro ide. Zato se slava mora proslavljati u tom smislu, sa tim uzvišenim ciljem, a ne radi gošćenja, jela i pića!

Obred slave u praksu je uveo osnivač srpske pravoslavne crkve Sveti Sava, od čijeg vremena se taj obred i običaji koji ga prate postepeno širio i formirao, uz brojne lokalne varijacije. I dan danas je krsna slava okosnica porodične tradicije.

Dakle, za slavu je potrebno:

• osvetiti vodicu u svome domu 

• pripremiti slavski kolač od pšeničnog brašna,

• slavsku sveću,

• žito (koljivo), 

• crveno vino, tamjan i zejtin.
  

Slavska sveća

Za slavu treba kupiti veću voštanu sveću, koja se postavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Pali se na dan slave, pre sečenja kolača (ukoliko se obavlja u kući). Domaćin se prekrsti, izgovori molitvu i upali sveću šibicom. Sveća i njen plamen simbolizuju svetlost nauke Hristove.

Sveća treba da gori celog dana, a gasi se na sledeći način: Domaćin se preksti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kašičicu i izlije vino na fitilj. Sveća će se polako ugasiti, a zatim je treba odneti pred ikonu ili na neko drugo svečano mesto u kući, gde treba da stoji do slave naredne godine. Može se paliti prilikom zajedničkih molitvi u kući.

Slavsko žito

Uoči slave, domaćica priprema koljivo ili panaiju, odnosno slavsko žito. Žito se sprema od čistog i otrebljenog zrna pšenice u čistoj vodi. Za bolji ukus dodaju se mleveni orasi i mleveni šećer. Slavsko žito se zatim prebacuje u lepu, nisku činijicu, lepo se oblikuje i ukrašava takođe orasima i šećerom. Prilikom osveštavanja kolača, nosi se i žito u čiju sredinu se stavlja svećica, žito se takođe preliva vinom u obliku krsta.

Isto kao i slavskim kolačem, slavskim žitom se takođe prvo služe ukućani, a zatim i gosti. Prema tradiciji, žito služi domaćica ili ćerka, a nosi ga na poslužavniku zajedno sa čašom vina i čistim kašičicama.

Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje i napredak ukućana, kao i za pokoj duša preminulih u tom domu. Pšenica je u hrišćanstvu simbol večnog života - smrti ili vaskrsenja, jer kada se seje, zrno pšenice umire i klija, ali se iz njega rađa novi život koji donosi stostruki rod.

Slavski kolač

Dan uoči slave, domaćica kuće mesi kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljenske i osvećene vodice pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od prostog testa Slavski kolač predstavlja žrtvu – ali takvu žrtvu blagodarnosti Bogu, što smo kroz Isusa Hrista i Njegovo stradanje spaseni od propasti, koja bi nas postigla zbog naših grehova.


Krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja stradanje Hristovo radi nas, a prelivanje presečenog kolača vinom (koje simbolički predstavlja krv) – znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od svojih grehova. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.

Zejtin, koji se u kandilu prislužuje, takođe predstavlja žrtvu Bogu.

Tamjan odnosno kađenje tamjanom, označava našu molitvu, koja treba da potiče iz čistog srca, kako bi Gospodu bila prijatna i draga, kao što je nama blag i prijatan miris tamjana i izmirne, kojima se kadi.

Tako, još jednom treba podsetiti da se na svečano postavljenom stolu okrenutom ikoni, uoči dolaska sveštenika, treba da nadje: sveća na čiraku, slavski kolač, koljivo (žito), čaša crnog vina, kadionica sa tamjanom.

A slavska trpeza?

Pored suštinskih obeležja slave, prema našim običajima domaćin priprema slavski ručak koji se obavlja na dan slave. U nekim krajevima se priprema i večera uoči slave, na koju dolaze gosti, i to se zove navečerje praznika. Negde se slavi i drugi, pa čak, i treći dan slave.

O sadržaju trpeze domaćin odlučuje sa svojim ukućanima, u skladu sa mogućnostima I željama, ali sledeći hrišćanske principe I duh pravoslavlja, u svečanom tonu koji ovaj porodični blagdan zaslužuje.

Slava na Uneskovoj listi

Prenošena s kolena na koleno, od oca na sina ili na još neudatu ćerku ako u kući nema sinova, slava je do danas ostala jedina neprekinuta tradicija Srba.

Godine 2014. slava je upisana na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, uz još više od 350 narodnih običaja i igara iz celog sveta.


Predlog za upis podneo je Etnografski muzej u Beogradu kako bi slava bila prepoznata i na međunarodnom nivou. Osnovni uslov bio je da predloženi element živi u zajednici, a mi imamo sreću da je slava vrlo prisutna u praksi. Bio je to prvi upis Srbije na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasledja čovečanstva

A Serbianshop svojom ponudom takodje želi da da svoj doprinos očuvanju ove srpske svetinje, vere, tradicije i identiteta. Tu su autentični proizvodi, poput svećnjaka, kadionica, nadstolnjaka i drugih koji će biti taj neophodni dodatak obeležavanju krsne slave.

Zato, zavirite u online ponudu Serbianshopa – da slava bude baš onakva kakva treba!