SIROGOJNO - SELO KAO ČUVAR SVETSKI PRIZNATE TRADICIJE

Kratka istorija sela

Ovo selo je svojevrsni muzej i najveći izvor zlatiborskih običaja, domaće radinosti i prošlosti. Selo Sirogojno nalazi se u istočnom delu Zlatibora. Razvilo se oko crkve Svetog Petra i Pavla podignute početkom 19. veka, jedne zadruge i par seoskih kafana. Upečatljiva crkva sagrađena je 1821. godine i stavljena je pod zaštitu države.

U njoj se i danas čuvaju mnoge vrednosti, poput vrata u duborezu i više ikona iz 19. Veka. Na njenim zidovima su upisana imena izginulih ratnika iz Prvog svetskog rata.

Izrada vunenih džempera, kaputa, šalova, kapa, čarapa i drugih odevnih predmeta od vune predstavlja tradiciju tog kraja a zaštitni znak ovog sela.

O snazi brenda sirogojnskog džempera govori i to da se oko njega formirala čitava mala industrija pletilja. Njihovi džemperi od ovčije vune se prodaju i u Evropi i njima u čast 2008. godine otvoren je Muzej pletenja.

Tokom letnje sezone, ovde se organizuju likovni, književni, muzički i drugi susreti, izložbe, predavanja i letnje škole.

Muzejski kompleks “Staro selo”

Muzej „Staro selo“ predstavlja autentičan muzejski kompleks pod vedrim nebom, površine gotovo pet hektara, u kome se nalazi gotovo 50 objekata različite namene. Prvi objekti na otvorenom postavljeni su 1980. godine, kada su ovde postavljene četiri građevine, da bi se vremenom kompleks proširio i dostigao sadašnje razmere.

Svi ovi objekti prikazuju arhitekturu I prepoznatljiv način privređivanja porodičnog života ljudi iz brdsko – planinskih predela zapadne Srbije.

Zdanja koja čine muzejski kompleks “Staro selo”, svakako se mogu svrstati u red značajnih graditeljskih ostvarenja. Pored dve autentične zlatiborske okućnice, stalnu muzejsku postavku čine i privredni deo za čuvanje i preradu voća, zgrade za stoku i čobanski stan. Neizostavne atrakcije su zanatske radionice, ali i čuvena krčma.

Muzejska postavka zlatiborskih brvnara predstavlja svedočanstvo kulture stanovanja u zlatiborskom kraju u 19. i početkom 20. veka.

Deo muzejske postavke čine i objekti originalnog izgleda, ali prilagođeni turističkim potrebama: letnja pozornica za izložbe, književne susrete, pozorišne predstave, izložbeni i prodajni prostor proizvoda starih zanata.

Tu je naravno i krčma Muzeja koja posetocima nudi zlatiborska jela pripremljena na starinski način. Razlog neizostavne posete krčmi? Jednostavo – zbog tradicionalne kuhinje čije ukusi bude sva čula.

Sirogojnski džemper - svetski poznat džemper

Priča o brendu sirogojnskog džempera počinje 1962. godine kada su u Zemljoradničkoj zadruzi u Sirogojnu odlučili da osnuju pogon ženske domaće radinosti sa ciljem da se očuva vekovna tradicija obrade vune.

Kada je 1969. godine veliki privredni sistem „Inex“ zainteresovao se za sirogojnske džempere, usled čega je iz sirogojnske zadruge izdvojen pogon „Zlatiborka“, nastala je „Inex Zlatiborka“.

Odevni komadi iz Sirogojna su već početkom 80-ih godina prošlog veka osvojile najveće modne centre u bivšoj Jugoslaviji poput Beograda, Zagreba i Ljubljane.

Ubrzo su brojne nagrade za dizajn, kao i pisma i fotografije stvaralaca mode iz celog sveta. Sve one i danas svedoče o neverovatnom uspehu modne marke iz malog zlatiborskog sela.

Ubrzo zatim, nakon brojnih domaćih i inostranih priznanja, sirogojnski džemper stiže u u najveće evropske modne centre, kao što su: Pariz, Berlin i Njujork.

Svakako, tajna sirogojnskih proizvoda je u autentičnom zanatskom pečatu zlatiborskih pletilja. Posebnu vrednost sirogojnskog džempera predstavljaju ukrasne šare sa motivima koji podsećaju na zlatiborske livade i pašnjake. Pored džempera, tu su i vunene čarape, vuneni prsluci, šalovi od vune, rukavice i brojni drugi odevni predmeti i elementi. 

Hrana kao još jedan žig Sirogojna

U potrazi za kvalitetnim zlatiborskim gurmanlukom, jedan od predstavnika etno trpeze je tzv “Zlatiborski voz”. Pred vama će biti pun tanjir zlatiborskim suhomesnatih specijaliteta poput svinjske i goveđe pršute i kobasice.

Na sirogojnskoj trpezi ćete naći pite sa sirom i zeljem, tzv. pite savijače, pohovane paprike, punjeni krompir, pečurke na žaru i pasulj prebranac I brojne druge specijalitete zlatiborskog kraja.

Osim specijaliteta koja su neizostavna u Sirogojnskoj kuhinji poput zlatiborskog sira i kajmaka, u ponudu su uključene kremaste supe, jagnjetina ispod sača, različiti obroci od testenine, pogačice od crnog brašna i drugi specijaliteti po kojima je Zlatibor poznat. I naravno Njeguški pršut.

Dakle, Sirogojno nije obično selo. Ovo selo je čuvar tradicije svetskog glasa i mesto gde su se industrija i manufakturni rad ujedinili u borbi protiv zaborava.

Obavijen velom prirodnih lepota sa nežnim dodirom tajnovitog rada sirogojnskih pletilja, muzejskom postavkom koja daje posebnu čar i fantastičnom gastronomskom ponudom, ovo selo na padinama Zlatibora pravi je vremeplov.

Zanimljivosti: Ideja o “muzeju na otvorenom” inspirisana je prvim takvim muzejem u Švedskoj koji je nastao još davne 1891. godine. Sam proces izgradnje i prenošenja, postavljanja i rekonstrukcije brvnara u “Starom selu” započet je 1980. godine. Inicijativa je potekla od organizacije domaće radinosti iz Sirogojna a ostvarena je upornošću i angažovanjem etnologa, nadležnih republičkih institucija i mnogobrojnih saradnika.

Ukoliko niste u prilici da posetite Sirogojno, možete posetiti naš sajt i obezbediti sebi neki od odevnih predmeta iz široke ponude proizvoda iz Sirogojna.