SLAVE KOJE SLAVIMO U FEBRUARU

Slavlja izvan doma je pomodarstvo i odudara od same suštine verskih praznika, posebno krsne slave koja je porodični blagdan. U okviru porodice i najbližih ovaj značajni dogadjaj dobija svoj puni smisao.

Obeležavanje slava započeto početkom jeseni nastavlja se kod Srba tokom zimskih meseci, pa je tako na redu februar i slave koje tada slavimo.

12.februar – SVETA TRI JERARHA 

Sveta Tri jerarha u našem narodu se slave kao krsna slava, a slave je i mnogi manastiri i crkve kao svoju slavu. Inače, Sveta Tri jerarha su istorijske ličnosti Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, a u srpskoj tradiciji se nazivaju Valtazar, Melhior i Kaspar.


U srpskim krajevima, pomenuti sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova. Po tome kakvi vetrovi duvaju tog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti. Zato danas vetrovi ne smeju da duvaju, jer ukoliko ne bude vedro i lepo, mirno vreme, ni godina tj. leto pred nama neće biti topli i lepi. Ukoliko bude sunčano i bez vetra, pred nama je pravo toplo leto i mirna godina.


U našem narodu ovaj dan je esnafska slava metalaca, inženjera i medijskih radnika dok je kod Grka to ne samo verski, nego i nacionalni i školski praznik.

14.februar – SVETI TRIFUN

Pravoslavni vernici slave Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara i poljskih radova. Naši vinogradari toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati.


Zbog toga Svetog Trifuna u Istočnoj Srbiji zovu Orezač i Zarizoj.

Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši sa njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja.


Svetog Trifuna slave gostioničari i mehandžije, današnje kafedžije, pa postoji priča da ako gazda "ugostitelj" želi da mu posao ide dobro tokom godine danas ne sme da naplati onome koji mu naruči vino.


Odanog Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva pa je mnoge bolesnike od raznih bolesti molitvama lečio. Priča se da je, između ostalih, iscelio i Gordu, kćer rimskog cara Gordijana, koja je patila od neke duševne bolesti od koje je nijedan lekar nije mogao izlečiti.

15.februar – SRETENJE GOSPODNJE

Sretenje Gospodnje je praznik posvećen unošenju Isusa Hrista u hram. Slava Sretenja, inače je veoma česta u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju tradiciju i običaje. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i tog dana se ništa ne radi. Sretenje je praznik od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.

Tako u našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.


Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.


Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, a Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti. 

16.februar – SVETI SIMEON BOGOPRIMAC

U vreme cara Ptolomeja Filadelfa, svetitelj Simeon je, kao jedan od znamenite sedamdesetorice, izabran da prevede Bibliju sa jevrejskog na grčki jezik. Radio je savesno svoj posao. U jednom trenutku Simeonu se javio anđeo Božji i objasnio mu da je proročanstvo istinito i da će se u njega uveriti jer, po Božjoj volji, neće umreti dok ne vidi Mesiju.


Obradovan ovim glasom sa neba, pravedni Simeon je zahvalio Bogu što će videti Obećanog. Kada je Djeva sa Mladencem došla u hram jerusalimski, Duh Božji javio je Simeonu srećan događaj. Radosni starac uzeo je Hrista u ruke, a potom zamolio Boga da ga sada srećnog otpusti iz ovog života.Ubrzo zatim sveti Simeon je izdahnuo.


Ovaj pravedni starac smatra se i danas zaštitnikom male dece, a njegov praznik danom kada se najmlađima ostvaruju sve želje.


I Serbianshop, u okviru svoje delatnosti nalazi mogućnost da doprinese očuvanju tradicionalnih vrednosti, duhovnom bogatstvu i suštini srpskog bića, a krsna slava to sigurno jeste. Svakako, treba pogledati zanimljivu ponudu predmeta – simbola krsne slave, kao što su ikone, svećnjaci, kandila i drugi. Sigurno će svako pronaći nešto za sebe i svoje bližnje.