SLAVE KOJE SLAVIMO U MARTU

Svedoci smo da su u posljednjim decenijama zbližavanja političkih i crkvenih institucija proslavu krsnih slava preuzele i političke stranke. A narod je vekovima, javno ili tajno slavio svog svetitelja zaštitnika i zahvaljivao mu za dobro zdravlje, blagostanje i zaštitu od sveg zla.

U martu mesecu pravoslavni Srbi slave nekoliko slava.

2.mart – SVETI TEODOR TIRON

O ovom svetitelju nismo često slušali, pa je ovo prilika da istaknemo najznačajnije momente iz njegovog žitija.

Najpre, kada je u pitanju značenje reči tiron, ona znači vojnik-regrut. Sveti Teodor Tiron poznat je i kao zaštitnik grada Venecije. U IV veku zatekao se u Turskoj, u vreme velikog progona hrišćana. Kako nije krio svoju hrišćansku veru, ubrzo je dospeo u tamnicu.


Dok su ga mučili i morili gladju, javio mu se Hristos i ohrabrio ga:

“Ne boj se, Teodore, ja sam sa tobom, ne uzimaj više zemaljske hrane i pića, jer ćeš biti u drugom životu, večnom i neprolaznom, zajedno ćemo biti na nebesima".

Na smrt je osudjen 306. godine.

Različiti običaji i verovanja vezuju se za Svetog Teodora. Na dan ovog svetitelja hrišćani kuvaju žito, osvećuju ga u crkvi i slave svetog Teodora.
 

22. mart – SVETIH ČETRDESET MUČENIKA SEVASTIJSKIH

Na ovaj dan Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Svetih četrdeset mučenika sevastijskih. Posvećen je uspomeni na stradanje Svetih četrdeset vojnika, mladića, jednog puka u gradu Sevastiji, koji su 320. godine, za vreme cara Likinija, prešli u hrišćanstvo uprkos izričitoj carevoj zabrani. Svi su bili vojnici u rimskoj vojsci i verovali su u Isusa Hrista.

Zbog svoje vere, ovi hrabri hrišćani su najpre bičevani, a zatim i bačeni u tamnicu. Ubrzo su izvedeni pred vojni sud. Pogubljeni su bacanjem u jezero nadomak grada.


U narodu je ovaj praznik poznat kao Mladenci, jer su stradalnici bili mladići. Običaj je da se na Mladence posećuju parovi koji su brak sklopili u godini pre i da se daruju.

Izmedju praznika koji praznuje crkva i Mladenaca postoji posredna veza. Pošto se praznuje u vreme prolećne ravnodnevice i buđenja proleća, mladi bračni parovi, na prenosan način, treba da dobiju snagu i energiju vremena koje dolazi,

Mladenci su praznik sa mnogo običaja u srpskom narodu. Na ovaj dan žene ustaju rano i mese četrdeset kolačića, koji se nazivaju mladenčići, i simbolizuju dug, srećan i sladak život. Mladenčići se premazuju medom, domaćice ih nude deci i svima koji dođu u kuću pre podne.

30. mart – SVETI ALEKSIJ ČOVEK BOŽJI

Sveti Aleksij Rimski, poznat kao “čovek Božji” imao je čudnu životnu priču. Rodjen je u Rimu, od bogatih roditelja, ali je 17 godina proveo kao prosjak, lutajući Rimskim carstvom, šireći hrišćanstvo.


Svoj isposnički život nastavio je još 17 godina, živeći nadomak roditeljeske kuće. Predanje kaže da mu je i posle smrti lice “svetlelo kao sunce”. Sveti Aleksije se smatra zaštitnikom prosjaka, putnika, bolničara, hodočasnika i dadilja. Narod kaže da "Čovek Božiji" brine o svim ubogim i nesrećnim ljudima i da, na taj dan, nikako nije dobro oterati prosjaka sa vrata ili mu odbiti milostinju jer ćete tako uvrediti svetitelja.

Na ovaj dan, kažu vernici, obavezno treba izgovoriti molitvu svetom Aleksiju za koga se smatra da je isceljivao sve bolesti i iz kog je teklo mirotočivo ulje, jer se veruje da ove reči leče i prizivaju čudo.

Šta Srbi izražavaju slavljenjem slave?

Slavljenjem slave srpska porodica poštuje ne samo svog sveca i Crkvu, već i svoje pretke i sebe samu.