SLAVSKI AVGUST- KOJE TO SLAVE SLAVIMO U AVGUSTU?

Slava predstavlja posebno i jedinstvo obeležje Srba. Pravoslavni Srbi su jedini narod koji slavi krsnu slavu.

Slava predstavlja zaostavštinu paganskog kulta čuvara ognjišta, na ovim prostorima.

Naime, krsnom slavom svako pravoslavno Srpsko domaćinstvo slavi sveca koji je po verovanjima, generacijama zaštitnik doma i ukućana.

Dan slave predstavlja svečani dan u srpskom domaćinstvu a slavski sto tada krase slavski kolač, slavska sveća, crno vino i žito. Nakon osveštenja kuće i kolača, seče se kolač uz molitvu i naposletku zdravica za dobro zdravlje i blagostanje ukućana.

Slave u Srbiji su rasprostranjene tokom svih dvanaest meseci, a sada je pred vama sedam velikih avgustovakih slava.

Sveti Ilija – 02. avgust

Sveti Ilija se smatra jednim od najvećih proroka u hrišćanstvu.
Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji pa se tako prorok Ilija se još naziva i „Gromovnik“.

Prema narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je zapravo tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to “svetac gađa đavole”, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara.

U mnogim delovima Srbije organizuju se sabori i poštuju se raznorazni običaji kako dogodine ne bi bilo oluje i grada.

Blaga Marija - 04. avgust

Srbi odmah po Svetog Iliju, tačnije 04.avgusta slave Blagu Mariju, praznik posvećen Mariji Magdaleni. Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Ilije Gromovnika.

Takođe se veruje da je zaštitnica žena.

Nakon Hristovog vaskrsenja, ona postaje propovednica, putuje i u Rim da caru Tiberiju crvenim jajetom objasni Hristovo vaskrsenje pa se veruje se da nam je od nje ostalo farbanje crvenih jaja za Vaskrs.

Prepodobnomučenica Paraskeva – 8. Avgust

Ovaj praznik je u narodu poznat i kao Trnova Petka ili Trnovica. Poreklom iz samog Rima, živela je u II veku pre nove ere. Odrekavši se porodičnog imetka i prihvativši hrišćansku veru, krenula je da propoveda Hristovo učenje.

Zbog toga se našla pred sudom, pomilovsna. Ipak, po naređenju kneza Tarasija, oko 140. godine je ubijena, a njene mošti kasnije su prenete u Carigrad.

Prema narodnom verovanju, tog dana, ne valja da se mesi hleb, pere rublje, iznosi pepeo ili radi bilo šta od ručnih radova, da tokom godine ne bi trnule ruke.

Sveti Pantelejmon – 9. Avgust

Sveti Pantelejmon poreklom iz Nikomidije, kao mladić, učio je za lekara. Kršten, prišao je hrišćanskoj veri i počeo da je propoveda.

Predanja govore da, Svetom Pantelejmonu dželat nije mogao mačem preseći glavu na sve dok se Pantelejmon molio, jer se mač odbio od vrat i slomio. Nakon što je završio molitvu, bio je pogubljen.
Delovi svetih moštiju ovog velikomučenika nalaze se u manastiru Hilandaru, kao i u tri crkve u Beogradu: u hramu Rođenja Presvete Bogorodice na Kalemegdanu, zatim u hramu Svetog Arhangela Gavrila i u podvorju Moskovske patrijaršije, odnosno u hramu Svete Trojice

Slavi se 27. jula po starom, odnosno 9. avgusta po novom kalendaru.
 

Sveti mučenici Makaveji - 14. avgust

Sedmoro braće Makiveji, kao i njihova majka stradali su mučenički 166. pre nove ere od strane Antioha XI Epifana koji je pokušao da u Jerusalimu uvede paganske običaje.

On je u Jerusalimski hram kip Zevsa, i prisiljavao Jevreje da se njemu poklone.
Braća su odbila da se pokore naradbi, zbog čega su mučki stradali.

Za ovaj praznik ima malo narodnih običaja i svi su vezani za vodu i pa se veruje da je na taj dan dobro sve što se radi sa bosiljkom, bilo to sađenje ili kuvanje.
 

19. Preobraženje Gospodnje

Praznik Preobraženje Gospodnje predstavlja jedan od dvanaest Hristovih praznika u pravoslavlju i posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada je Gospod progovorio kroz Hrista.

Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje. Tada se, kako piše u Jevanđelju, Isus pojavio pred svojim učenicima "sa licem sjajnim kao sunce i haljinama svetlim kao sneg" i otvorila su se nebesa kada se začuo glas Boga.: "Ovo je Sin moj ljubljeni... njega poslušajte".

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta, pa je trpeza za ovaj praznik posna.

Veliki broj pravoslavnih hramova u Srbiji posvećen je ovom prazniku i među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčaru, srpskoj Svetoj Gori.

Na ovaj praznik se, veruje se preobražava priroda (postaje hladnije i priroda se gasi) pa se može čuti izreka da se “preobražava i gora i voda”

Uspenje Presvete Bogorodice - 28. avgust

Poznatiji kao Velika Gospojina, ovaj praznik predstavlja jedan od najvećih praznika posvećen Bogorodici i dan njene smrti.

Predanje kaže da je Bogorodica živela preko 60 godina, i da je nastavila misiju svog sina.
Do smrti, živela je u Jerusalimu, okružena hrišćanskom zajednicom.

Velika Gospojina izdvaja se i kao ženski praznik kada posebno žene idu na pričest, zato što se Bogorica smatra zaštitnicom žena i majki i njihove dece. Verovanje kaže da toga dana žene ne trebaju obavljati poslove u kući i oko nje.