Srpske slave u decembru

Slave ga kao svog zaštitnika i obraćaju mu se, a ova tradicija se prenosi s kolena na koleno, po muškoj liniji. Slave su specifične za srpski narod, kao jedini koji ih obeležava, a poklon za slavu neizostavan je deo tradicije. Sezona decembarskih slava se bliži, a ove srpske slave su upravo u tom periodu godine.

4. decembar - Vavedenje Presvete Bogorodice

Jedan od najvećih praznika posvećenih Bogorodici, slavi se kao uspomena na dan kada je prvi put uvedena u hram Božji. Vavedenje je slava manastira Hilandar na Svetoj Gori. Prema verovanjima, stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri. Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i zbog toga, na taj dan, one žene koje nemaju decu, odlaze u crkvu i mole se za porod. Najbolji pokloni iz Srbije utemeljeni su na verovanjima i narodnim predanjima, te je zato dobar odabir poklona uramljena ikona presvete Bogorodice. 

9. decembar - Sveti Alimpije

Prepodobni Alimpije Stolpnik voleo je da živi u molitvi i samoći, pa se zato povukao na jedno grčko groblje, gde se i nastanio na jednom stubu (stolpu) i na njemu proveo veći deo života. Sveti Alimpije je na ikonama predstavljen u odelu pustinjaka, kako živi asketskim životom. On je zaštitnik stoke, pa se zato na taj dan ne upreže stoka. Prema verovanju, on je pregazio čak i kugu, koja se posle toga više nije pojavila. Poklon za slavu uglavnom je jednostavan, tradicionalan i ne previše skup, a uglavnom se nosi kafa, ratluk, vino i ostali specijaliteti koju su prepoznati i kao najbolji pokloni iz Srbije, koje čak i stranci vole da ponesu kući za uspomenu.

13. decembar - Sveti Andrej

Sveti Andrej Prvozvani je sveti sledbenik i prvi Hristov apostol, a kao svog zaštitnika ga obeležava i Kraljevski dvor Karađorđevića. Svojim moćima uspeo je da isceli mnoge bolesne, a smatra se i zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara i one su mu pokorne, a u Istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se i Mečkindan. Takođe, mnoge su stvari tog dana zabranjene, te se tako u Šumadiji ne radi bilo šta sa kožom, a u Homolju sa odećom - da je mečke ne bi pocepale. Zbog toga ni danas na dan ove srpske slave ne bi trebalo ništa da se pere, pegla, ušiva, niti radi bilo šta sa odećom.

19. decembar - Sveti Nikola

Nikoljdan je najpoznatija srpska slava, za koju se kaže da pola Srba slavi, dok druga polovina ide u goste. Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, putnika, trgovaca. Kult ovog svetitelja nije rasprostranjen samo među pravoslavcima, već i među katolicima. Za običaj po kome se deci u čarapu krišom stavljaju pokloni, smatra se da potiče od toga što Sveti Nikola svoja dobročinstva nije nikada činio javno, pa ga mnogi zovu i Božić Bata. Nekada se na svakom hrišćanskom brodu nalazila ikona Svetog Nikole, a on se naročito praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora. Tako je i nastao običaj da se tog dana ne isplovljava, a da se svaki brod usidri na pučini i plovidba nastavi sutradan. I danas je najvredniji poklon za slavu koji možete nekome darovati upravo ikona Svetog Nikole.

Posna trpeza

Sveti Nikola zimski se obeležava 19. decembra po gregorijanskom kalendaru u znak sećanja na dan njegove smrti. Sahranjen je u Miri u sabornoj crkvi, a mnogi hrišćani, između ostalog i Stari Sloveni, dolazili su na njegov grob i dovodili svoje bolesnike. Veruje se da je upravo zbog toga Sveti Nikola toliko poštovan kod Srba, a danas spada u omiljene srpske slave. S obzirom da se praznuje u vreme Božićnog posta, trpeza mora biti posna. Kao glavno jelo priprema se riba, zatim posni pasulj, krompir salata i posni kolači. Naravno, uz obavezan slavski kolač, služi se nekoliko vrsta domaćeg vina, koja su i najbolji pokloni iz Srbije,. Letnji Sveti Nikola obeležava se 22. maja, na dan kada su mošti svetitelja prenete iz Mira u Likiju u tada pravoslavni Bari u Italiji, što je za neke porodice mala slava ili preslava.