SRPSKE SLAVE U DECEMBRU

A mnogo je tih molitvenih, svečanih dana kod Srba tokom jeseni i zime. I u decembru, poslednjem mesecu u godini koji najavljuje Novu Godinu i Božićne praznike, nižu se krsne slave.

4. decembar – VAVEDENJE

Vavedenje, ili kako ga još zovu Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica je obeleženo crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru i spada među 12 najvećih i najpoštovanijih hrišćanskih praznika.

Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji. Bogorodica Marija je kao trogodišnje dete dovedena u Jerusalim i uvedena u hram.

Današnji praznik je slava manastira Hilandar. Iako Grčka pravoslavna crkva slavi Vavedenje po novom kalendaru (21. novembra), na celoj Svetoj Gori tradicionalno se i 4. decembra obeležava Dan Bogorodice, a centralnu liturgiju drže srpski sveštenici iz Hilandara.

Bogorodica je po predanju jedina žena kojoj je ikada bilo dozvoljeno da stupi na tlo Svete Gore, tokom svog misionarskog putovanja po povratku iz Svete zemlje. Ona je zbog toga ujedno i zaštitnica cele Svete Gore, odnosno grčkog poluostrva Atos.

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. Svetu Prečistu svetkuju rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju, veruje se da Bogorodica na današnji dan uslišuje sve molitve.
 

9. decembar – SVETI ALIMPIJE

Iako 9.decembar nije obeležen crvenim slovom u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, Sveti Alimpije Stolpnik je veoma poštovan u narodu, a mnogim porodicama je krsna slava. Rodjen u Hadrijanopolju, već od detinjstva je želeo da živi u molitvi i usamljeništvu.

Po predanju, Alimpije je živeo 120 godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori. Često je freskopisan u hramovima naše Crkve, a jedna od fresaka nalazi se i u priprati Pećke patrijaršije.

Ovaj svetac je strogim postom i trpljenjem raznih nedaća skoro sve pustinjake prevazišao. U našem narodu veruje se da je ovaj svetitelj narod spasao od kuge i da je odbio mnoge druge bolesti. Zbog toga na taj dan treba otići u crkvu što ranije kako bi cele godine bili zdravi. Sveti Alimpije na ikoni se predstavlja u asketskom, tj. pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu. On je zaštitnik stoke, pa se na ovaj dan izbegava govedje meso.

13. decembar - SVETI ANDREJ

Svakog 13. decembra Srpska pravoslavna crkva slavi praznik svetog Andreja Prvozvanog, prvog sledbenika i prvog apostola Hristovog koji je stradao na krstu zbog odanosti novozavetnoj veri.

Vladika Nikolaj Velimirović opisao je u svom "Prologu" stradanje na krstu i prvoapostola koji do poslednjeg daha nije odustajao od hrišćanskih pouka narodu koji mu je dolazio na poklonjenje.

Svetog Andreja Prvozvanog kao svog zaštitnika proslavlja i dom Karađorđevića.
Porodica Karađorđević ovaj praznik obeležava od vremena Prvog srpskog ustanka, a uveo ga je vožd Karađorđe. Ranije se svetkovala i kao narodni praznik, jer je za vreme Karađorđa na taj dan Beograd oslobođen od Turaka.

Prolazeći mnoge zemlje, posetio je i Peloponez, gde je u Ahajskom gradu Patre, od teške bolesti iscelio čoveka, po imenu Sosija, nakon čega je većina stanovnika toga grada primila hrišćanstvo.

Prema narodnim verovanjima Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. S njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.

19. decembar – SVETI NIKOLA (NIKOLJDAN)

Sveti Nikola Mirlikijski, zaštitnik siromašnih i moreplovaca, dece i studenata, u čitavom hrišćanstvu je poznat kao svetitelj i zaštitnik. Kod Srba sveti Nikola je jedan od najvažnijih svetaca, čiju slavu praznuje najveći broj svečara a mališani ga doživljavaju kao veselog debeljucu u crvenoj kapici koji donosi poklone dobroj deci.

Majka svetog Nikole nije mogla da ima dece, tako da je bilo pravo čudo kada je saznala da je trudna. Tokom trudnoće se jako razbolela, ali čim je Nikola došao na svet, majka Nona je pravim čudom ozdravila preko noći. Prema legendi, odbijao je da prihvati majčino mleko svake srede i petka, koji se smatraju svetim danima kada se posti.

Opšte je poznato da je ovaj svetac veliki zaštitnik dece, ali prema staroj francuskoj pesmi on ima moć da oživi mrtve. Po njoj, Sveti Nikola je ušao u mesaru čiji je vlasnik ubio tri dečaka i sakrio njihova izmasakrirana tela u burad u podrumu. Tada je oživeo nesrećne dečake, ali je i pružio šansu mesaru da se pokaje i spase svoju dušu.

Sahranjen je u Turskoj, gde su mu ostaci čiuvani par stotina godina, da bi godine 1087. sedamdeset pirata iz Italije ukralo mošti ovog sveca i prenelo u Bari u Italiji. Malo je poznato da jedna crkva u Francuskoj poseduje kost iz njegovog prsta, a u manastiru u Nemačkoj postoji zlatna statua koja drži pravi pravcati zub sv. Nikole.

Rasprostranjenost kulta svetog Nikole medju Srbima mnogi su pokušali da objasne, ali prava istina je da su Srbi upravo na primerima iz života Svetog Nikole učili o smislu i vrlinama ove religije, pa su ga vremenom usvojili za svog zaštitnika. Potpuno jasno kako je nastala uzrečica da za Svetog Nikolu “pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste”.

Znajući da je Sveti Nikola zaštitnik najvećeg broja srpskih porodica, SERBIANSHOP se postarao da na svojoj internet stranici, u odeljenju prodaje ikona ponudi vrednu ikonu Svetog Nikole, ručni rad nastao u umetničkoj radionici, sa pozlatom.