SRPSKE SLAVE U JANUARU

SRPSKE SLAVE U JANUARU
 14.12.2020.

Srbi doživljavaju slavu kao način iskazivanja nacionalnog identiteta i oni su nosioci ove tradicije, ali proslavljanje porodičnog sveca zaštitnika praktikuju i pravoslavne hrišćanske porodice još nekih etničkih zajednica u Srbiji.

I baš onako kako svečano i sa zahvalnošću svetiteljima završava staru godinu, u istom duhu, sa radošću i verom srpski narod ulazi u Novu godinu. Tako se u januaru, pored Božića i Srpske Nove godine, nižu krsne slave, pa je januar pravi svečarski mesec.

2. januar – SVETI IGNJATIJE BOGONOSAC

 


 

 

Na samom početku Nove godine, već 2. Januara slavimo Svetog Ignjatija Bogonosca, koji je ,,stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga", a koga je ,,kao malog, Isus držao na rukama".

 

 

Car Trajan, prolazeći kroz Antiohiju u ratnom pohodu protiv Persije, čuo za Svetog Ignjatija i pokušao da ga savetima i pretnjama, čak ponudom senatorske titule, okrene od vere. Kad nije uspeo, naredio je da ga okovanog pošalju u Rim i bace u arenu pred zveri.

 


Teški put od Antiohije do Rima svetitelj je proveo u molitvi i želji da strada za Gospoda. Lavovi su ga rastrgli u rimskoj areni 106. godine.

 


Prema predanju, na taj dan se ne rade teški poslovi, naročito ženski, kao što je predenje, tkanje, šivenje. Ponegde se mesi kolač i deli deci, ali ih prvo povuku za uvo da što više porastu u Novoj godini.

 

 

9. januar – SVETI STEFAN

 

 


 


Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom.

 


Za ovu slavu šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle Božićnog slavlja, teško da mogu mnogo da pojedu i popiju. Jedan od običaja ovog dana je da se ide od kuće do kuće i miroboža, koristi prilika da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire.

 


,, Jer, ovo je dan opšteg mirenja i praštanja."

 


Najrasprostranjeniji običaj vezan za ovaj dan je onaj da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Pažljivo pometena, slama se nije bacala, jer se verovalo u njenu plodotvornu moć, pa je stavljana radi podsticanja roda i napredovanja, u raklje drveća voćaka, u pčelinjak ili privredne zgrade.
 

 

Sveti Stefan bio je nadahnut silom Duha Svetog, kao i dvanaest velikih apostola. Njegova dobra dela, pomaganje ljudima, kao i čudesa koja je izveo pominju se u Svetom pismu.

 

 

14. januar – SVETI VASILIJE

 


 

 

Ovo je jedan od najpoštovanijih svetaca u čitavom hrišćanstvu, za kojeg se veruje da je čudotvorac i da je mnoge izlečio. Poznat kao Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac, rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, Popovo polje, nadomak Trebinja u Hercegovini, po predanju

 

 

28. decembra 1610. godine, u bogobojažljivoj porodici hercegovačkih težaka. Njegov život bio je u stalnoj opasnosti od Turaka. Ipak, stizao je gde god su ga vodili zadaci njegove arhiepiskopske službe, od Mostara, Trebinja, Bileće i Herceg Novog do Pljevalja, Morače, Onogošta i Bjelopavlića.

 


Njegove mošti i njegov grob čuvaju se u manastiru u Ostrogu do današnjeg dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju podjednako i hrišćani i muslimani. U Ostrogu se svake godine na Trojičine dane održava veliki Narodni sabor.



Čudo i dokaz svetiteljstva Svetog Vasilija jeste čudotvorna moć njegovog netljenog tela. On, koji je u svomn zemaljskom životu više ličio na anđela nego na čoveka, uzdigao je svoj duh do prestola Božijeg, a svoje telo obesmrtio.

 


Sveti Vasilije Ostroški jedini je praznik bez ikakvih običaja, pa se kaže da vernici samo treba da se sa verom i iz srca pomole svecu - to je dovoljno i za velika čuda.

 

 

27.januar – SVETI SAVA

 


 

 

Najmladji sin Stefana Nemanje, Rastko, odnosno Sveti Sava sigurno je jedna od najznačajnijih figira srpske istorije I prosvetiteljstva. Opisi savremenika i pisaca bliskih njegovom vremenu ga prikazuju kao čoveka „izvanredne energije, viših intelektualnih sposobnosti, uporne volje i plahe prirode“.

 


Srpska pravoslavna crkva praznuje Savu kao svetitelja 27. januara po gregorijanskom kalendaru.


Praznik Svetog Save, Savindan, obeležava se kao školska slava u svim školama u Srbiji i Republici Srpskoj. Takođe se obeležava i spaljivanje moštiju Svetog Save.

 


Kult Svetog Save, koji se u narodu razvio nakon prenošenja njegovih moštiju iz Bugarske u manastir Mileševu bio je toliko jak da je doveo do toga da su i Turci počeli da se krste nad njegovim moštima. Iz tog razloga mošti Svetog Save spaljene su na Vračaru.

 


Međutim, duboko ukorenjen lik ovog sveca u narodu nije bledeo. Mnoga verovanja i predanje bila su vezana za njega. On ne samo da je bio, kako Čajkanović kaže, naš najnacionalniji svetac, već je bio i mnogo više od toga. Naime, u njegov lik ugrađivane su i osobine mnogih drugih svetaca.



SERBIANSHOP se, kao i uvek postarao da za poštovaoce ove izuzetne ličnosti, svetitelja i prosvetitelja, obezbedi originalni ručni rad crkvenih proizvoda, izrađen u umetničkoj radionici – spomenik statuu Svetog Save. A tu je i viseće kandilo sa pozlatom, svećnjaci i brojni predmeti koji će blagdane upotpuniti i ulepšati.


Posetite SERBIANSHOP ONLINE PRODAVNICU, zbog svega pomenutog i još mnogo toga!

Prijava na newsletter

Prijavite se na Serbianshop newsletter i obezbedite 10% popusta.

Pročitajte našu Politiku privatnosti.