Upoznajte Srbiju - Šabac

U ŠABAC NA VAŠAR – I JOŠ SVAŠTA!


Postoje gradovi kojima značajni, velelepni objekti, istorijska znamenja, geografski pojmovi ili prirodni fenomeni daju to specifično obeležje, prepoznatljivo svima u svakom času. Šabac, grad o kome danas pričamo, dobio je svoj simbol, svoje opšte poznato obeležje od svojih ljudi, njihovog mentaliteta, duha. Da, to je Šabac, srce i duša Mačve, grad boema i veseljaka, grad srčanih vojnika, grad velikana.

Grad veseljaka i vrcavih šaljivdžija u kome su se kroz otškrinute prve staklene pendžere začuli zvuci prvog klavira u Srbiji, dok su se gradski kicoši vozikali prvim fijakerom kaldmisanim ulicama stare čaršije… Danas je najpoznatiji po slavnim građanima i jedinstvenom septembarskom vašaru.

Šabac - grad sa najviše kafana u Srbiji
Nema grada u Srbiji sa većim brojem kafana po glavi stanovnika i tako bogatom istorijom kafanskog života. Boemski život ovog grada prijatno će iznenaditi i raširenih ruku dočekati svakog gosta, pogotovo onog sa strane koji po prvi put otkriva čari i zauvek nemirni duh Šapca.

Neki su govorili da Šabac ima više kafana nego stanovnika, a nekada je bio „mondenski“ centar Srbije. Tadašnja gradska gospoda odevala se po poslednjoj modi i ugledu na velike centre, vozila se sjajnim crnim fijakerima uz uzdahe svih posmatrača, čitali među prvima novine. .

Ovaj neveliki grad velikog srca iznedrio je mnoge slavne Srbe: Janka Veselinovića, Lazu Lazarevića, Stanislava Vinavera, Milića od Mačve, Kostu Abraševića, Zmaja od Noćaja, Dragu Ljočić…

U mnogo čemu prvi, Šabac je dobio naziv „Mali Pariz “. Da li zbog boemstva sličnog onom na pariskom Monmartru ili zbog prvog klavira gospođice Obrenović, prvog gospodskog fijakera ili skupocenih haljina i frakova koji su zamcali starim sokacima…? Tek, bilo je mnogo razloga zbog kojih je Šabac zasluživao takav nadimak.
Taj sjaj i raskoš Šabac je dugovao, pre svega, Jevremu Obrenoviću, bratu kneza Miloša, koji je u grad uneo evropski duh, angažovao inženjere, okupio viđenije intelektualce svog vremena.

Vašar u Šapcu – bez njega se ne bi moglo!

Za mnoge ljude, sinonim za ovaj grad je Malogospojinski šabački vašar. Održava se više od jednog veka, svake godine, 21. septembra i praznuje pravoslavni praznik Rođenje Presvete Bogorodice. Vašar svake godine traje od četiri do pet dana, a prethodi mu takođe čuvena manifestacija „Čivijada“, takmičenje u humoru i satiri.
Vašar svake godine poseti i do nekoliko desetina hiljada ljudi, a u ranija vremena imao je i do 300.000 posetilaca. Proslavila ga je čuvena starogradska pesma „Hoćemo li u Šabac na vašar“.
I danas se na njemu mogu naći čuvene vašarske atrakcije, kao što su razni ringišpili, šećerne vune, alve, liciderska srca… Posebna atrakcija su trgovci iz svih delova Srbije, ali i zanatlije starih zanata poput kazandžija, pintera, kovača, stolara… Zvanično, u tim danima Šabački vašar je najveća pijaca severozapadne Srbije.

…A tek bez Čivijade!

Svakog septembra u Šapcu se održava Čivijada, kulturna manifestacija humora i satire. Izložbe karikatura, čivijaški karneval, konkurs za najbolje aforizme i posebno zanimljiv izbor za predsednika Vlade Čivijaške republike privlače veliku pažnju Šapčana i turista.

Ako se sećate pesme „Hoćemo li u Šabac na vašar?“, onda verovatno znate da se nakon Čivijade, 21. septembra na Malu gospojinu održava čuveni šabački vašar.

Među starijim generacijama, Šabac je poznat kao “Čivijaška republika”. “Čivija” je turska reč i označava klin. Ali kakve veze to ima sa Šapčanima? Naime, priča se da je jednom davno, neki knez došao u Šabac a na povratku, pošto mu je neki obesni Šapčanin iščupao čiviju iz točka, knez je završio u prašini. Od tada, pa za sva vremena Šapčani ostadoše „Čivijaši“. Od tada „Čivijaši“ čuvaju i neguju tradiciju humora i satire u manifestaciji “Čivijada” koja se svakog septembra pred vašar održava u Šapcu.

Kad ste već tu, ne propustite…

Toplo preporučujemo pogled na Pocerinu sa obližnju pitomu I ne mnogo visoku planinu Cer, koja je svedok slavne srpske istorije. Tu su I znameniti manastiri Radovašnica, Petkovica i Čokešina.

Mačvani su oduvek poznati po svojoj velikoj ljubavi prema konjima, pa bi bilo savršeno ako biste svoju posetu ovom gradu prilagodili datumu održavanja konjičkih trka.

Pa, dobrodošli u Šabac, grad kojem je "poljupce čak iz Luvra" slala Monaliza, poznat po svom vašaru, konjima i toplim i srdačnim ljudima.