Ju Nesbe

Ju Nesbe spada među najpopularnije pisce kriminalističkih romana. Njegovi romani prevedeni su na trideset jezika, i prodati u više od trideset miliona primeraka u svetu. Rođen je u Oslu 29.marta 1960. godine, ali je veći deo mladosti proveo u Moldeu. Pre nego što je postao pisac, Ju Nesbe se bavio novinarstvom, a radio je i kao broker. Svoju prvu knjigu „Čovek šišmiš“ izdao je 1997. godine, i ta knjiga bila je prva u serijalu o detektivu Hariju Huleu. Nakon početnog uspeha ove knjige, za koju je dobio nagradu Stakleni ključ, za najbolju nordijsku krimi knjigu, ovaj pisac napisao je još devet knjiga sa istim glavnim likom.

Osim krimi priča, Ju Nesbe okrenuo se i pisanju knjiga za decu. Prveknjige ovog žanara napisao je 2007. godine, i od tada do danas izdao četiri knjige.

Pisac čiji romani odišu misterijom

Piščev književni talenat nagrađen je u više navrata prestižnim nagradama, pa mu je tako 1997. godine dodeljena Rivertonova nagrada za najbolji krimi roman u Norveškoj. Dobio je Norvešku bestseler nagradu 2000. godine, a osam godina kasnije ponovo je nagrađen od strane Norveškog književnog kluba za najbolji roman. Njegovi romani spadaju među najprodavanije i najtraženije online knjige na internetu.

Nesbeovi romani odišu i krimi žanrom i komedijom

Ju Nesbe nije samo pisac, on je i poznati muzičar u pank-rok bendu u kojem trenutno svira, i pored muzičke karijere uspeo je u većini karijera o kojima smo svi kao deca oduvek maštali, igrao je fudbal, bavio se novinarstvom i finasijama. Ipak, pisanje krimi romana jeste nešto zbog čega se ovaj pisac nalazi na samom vrhu najpopularnijih pisaca današnjice. Prema istraživanjima jedna njegova knjiga proda se na svakih 24 sekunde u svetu, njegovi romani prodati su u više od 40.miliona primeraka, a često se na policama knjižara osim krimi priča može pronaći i njegova verzija Šekspirovih romana, poput „Magbeta“ kojima sam pisac daje zdravu dozu humora. Ili kako je i sam Ju Nesbe rekao „Nisam želeo da budem Šekspir, ali Magbet me je opčinio“.Tako ovaj pisac na isti način maestralno piše knjige o inspektoru koji rešava najbizarnija ubistva, do komičnih situacija u istom romanu od kojih ćete se valjati od smeha.

Poseta Beogradu

Upravo je pisanje romana „Magbet“ bio razlog da ovaj pisac po drugi put posle 40. godina poseti Beograd u maju prošle godine. Iako mu se ideja da reinterpretira Šekspirovo delo na početku nije svidela, pisac u ovom romanu nije koristio nijednu reč iz originala već je samo gledao strukturu i napisao svoju stranu priče. Tako Nesbeov „Magbet“ govori o tri veštice koje su dileri narkotika po imenu „Power“.

„Mračna“ Skandinavija

Posebno zanimljivo u Nesbeovim delima jeste i to da većina mračnih detektivskih romana punih nasilja, misterije i ubistava stiže sa Skandinavskog područja, koje bar nama sa Balkana, deluje prilično mirno i dobro mesto za život. Sam pisac objasnio je ovu pojavu činjenicom da u njegovim romanima često ima više "ubistava" nego u samom Oslu.

Naginjući ka misteriji, prema rečima pisca, Oslo, bar u njegovim romanima predstavlja verziju Gotam Sitija. Sam Nesbe navodi i činjenicu, da kada se ubistvo ili nasilje desi u Bronksu ili Meksiko Sitiju običan čitalac ne pridaje tome mnogo pažnje, smatrajući da je tako nešto „svakodnevna stvar“. Međutim, kada se tako nešto desi u Skandinaviji, to čitaocima privlači i drži pažnju koja ih prati do samog kraja romana.

S toga i ne čudi što Ju Nesbe spada među najpopularnije pisce kako na našim prostorima, tako i u čitavoj Evropi.
 

Photo © Håkon Eikesdal