Miroslav Antić 

Miroslav Mika Antić rođen je 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrin gde je išao u osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Kikindi i Pančevu, a studiro je u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Pre nego što je postao poznat bavio se raznim poslovima, bio je mornar, a radio je i u lutkarskom pozorištu. Sem pisanja bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je urednik lista „Ritam“, „Dnevnika“ u Beogradu i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.

Pesnik Mika Antić, u jednom razgovoru rekao je, da je čitao mnoge pisce i da su na njega mnogi uticali, ali je malo onih koji su mu ostali dobri i večiti prijatelji. U obraćanju deci često je znao da kaže: „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi“.

Dobio je dve Nevenove nagrade od kojih je jedna bila za životno delo u poeziji za decu. Osvojio je i Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta i mnoge druge.

Prodaja knjiga Miroslava Antića i danas je veoma tražena, a njegova najpoznatija dela su: “Ispričano za proleće”, “Plavo nebo”, “Koncert za 1001 bubanj”, “Šašava knjiga”, “Plavi čuperak”, “Garavi sokak”. Miroslav Antić preminuo je 1986. godine u svojoj 54. godini.

Njegova dela i danas su tražena i čitana, a citati iz njegovih knjiga se često citiraju online. Knjige Miroslava Antića pisanje su za sve generacije te nije ni čudo što one i danas predstavljaju najlepši deo detinjstva svakoga od nas.

Besmrtna pesma - najlepša poezija za sva vremena

Besmrtna pesma spada u jedno do najlepših Antićevih dela koje je itekako uticalo da i poraste i prodaja knjiga. Miroslav Antić u ovoj pesmi govori, kako njen sam naziv kaže, o besmrtnosti pesnikove duše. Pesnik nas navodi na to da li smo ikada razmišljali o tome šta ustvari i znači živeti. Koliko je život i pored svih nedaća i bola može biti lep i ispunjen. Savetujući čitaocima da žive slobodno i punim plućima, jer starost brzo dođe, nevolje vrebaju iza ugla, večnost je kratka. Pesnik i sam ističe da je i on pomalo luckast, ali je uvek išao napred u još dublju večnost. Na samom kraju pesme, pesnik ističe da on ne umire već se vraća svom dalekom suncu. Ova pesma spada među najlepše pesme Miroslava Antića. Iako pomalo tužna, sama pesma sa takvom lakoćom vodi nas i podstiće u neko lepše doba koje je samo Mika Antić znao da iskaže.

Plavi čuperak

Svako u sebi nosi tajnu svoje budućnosti, za Miroslava Antića ta tajna je plava, beskonačna i zvezdana. Plavi čuperak spada među najlepše knjige poezije, nezaobilazni je priručnik za odrastanje i vodič za one koji su se prvi put zaljubili. Ljubavne pesme u dečijoj poeziji dugo su bile zaobilažene i smatrane neprikladnim za ovaj uzrast. Pokazalo se, međutim, da ova tema upravo pogađa najživlja osećanja mladih i najtananija sećanja odraslih. Ova vanvremenska zbirka pesama za pola veka postala je jedna od najtraženijih i najčitanijih knjiga. Citati iz ove zbirke često se traže, navode i preuzimanju i online. Knjige Miroslava Antića, poput Plavi čuperak pravi su vodič za čuvanje detinjstva u nama. One su takođe i neodoljivi vodič šašavosti i dnevnik sa čijijih stranica, još kao mali možemo osetiti sazvežđa daljina ka kojima hitamo. Shvatanje ljubavi koje se provlači kroz sve Mikine pesme moglo bi se sažeti u njegovoj rečenici: "Zaboravite da brojite. I dvadeset četvrta ljubav mora biti prva, ako je prava."

Foto: Laguna